U pauzi između ‘leba i igara
Stand up komičar…Srđan Olman…još završio na trećem mestu…još na Pinku… da čemu valja valjda bi bio na prvom ili na poslednjem… mislim ako ne ide “preko veze”… pomislila sam, evo ga još jedan propali pokušaj zabavljanja naroda u pauzi recimo pranja starih gaća… spašavanja izgorele pite… isčekivanja da vas “nadrndana” šalteruša u pošti vrati po još neki papir… ljudi su se smejali…cerili… nekim tamo forama… koje ruku na srce i nisu bile tako loše… ili ja možda ne čujem dobro…
Slušaj, rekla sam mu… ne treba meni “običan intervju”… onaj kad ja “nalupam” pitanja u rasponu od kako ste počeli do šta planirate… zamisli da sam ja publika i čekam da me nasmeješ…ali moram ti reći da to i nije baš zahvalan posao…ali tebi kao vrsnom stand uperu to neće biti nikakav problem… da sam samo mogla lice da mu vidim… kladim se da je pomislio da sam totalna šizika…
I onda propustih jedan nastup, zeznu nas skype, viber nas izdao u poslednjem momentu i šta nam ostade na kraju… predstava samo što nije počela… u prvom redu samo ja… Olman na pozornici… zavesa se nije digla… ali se iscepala… daske škripe, rekoh sva sreća da radimo preko interneta inače bi ovaj propao kroz binu…ako ovo ne bude “najgora” predstava u istoriji stand up komedije ovaj treba karijeru da okači o klin i da se uhvati nekog poštenog posla… kao što je recimo kopanje kanala… branje malina… za to je fakultetska diploma zajedno sa smislom za humor neophodna… bar tako kažu ovi što se razumeju u diplome i maline…
-Predstavljanje neke osobe sa kojom publika želi bolje da se upozna uglavnom počinje odgovorom na pitanje, ko si ti? E pa evo ko sam ja......
Čudno je kako sam kao mali igrajući se Nemaca i Partizana, uvek želeo da budem partizan, iako mi je čukun deda, sa tatine strane, bio Nemac. Ako pogledamo maminu stranu, deda je bio istaknuti borac protiv Nemaca, pa je velika sreća što je generacijski jaz između čukun dede, sa tatine, i dede, sa mamine strane, jer bi tu neko nekoga ubio, a samim tim ni ja ne bih postojao. Onda se sudbina još malo poigrala pa je u to moje stablo ubacila i Mađare, ali i najmiroljubljiviji narod Bunjevce, koji su samo jedna od nacionalnih manjina u Vojvodini. Mnogi me ne razumeju kada im kažem da ja nikome od nacija ne pripadam. A i draže mi je da sam stanovnik države Srbije, koja mi omogućava.....da idem u inostranstvo da perem posuđe, čuvam babe ili čistim sobe za dobru satnicu. Kako nikome ne pripadam? Pa stavite u sokovnik jabuku, bananu, mandarinu i nar i od čega je taj sok?
Što se religije tiče (znam da je nepravilo pisati „što se tiče ovog ili onog“, ali paše mi za narednu rečenicu), ona me se apsolutno ne tiče. Više sam se zanimao za Esmeraldino slepilo, nego za pomenutu religiju.
Ono što sve zanima jeste kako to da sam počeo da se bavim komedijom. Jednostavno, kao i svako drugo opredeljenje..... video sam da ne znam da popravim šporet u kući, ne volim da okopavam baštu, ne znam da preprodajem stvari, samim tim sam odmah odustao od trgovine drogom, ali sam video da mogu da nasmejem ljude. Tada sam mislio da to nije talentan koji može da se unovči. E tada počinjem da radim na televiziji, na kojoj sam radio 8 godina, i da pratim razne političke kampanje, slušam međustranačku demagogiju....i tad shvatim.....od kvalitetnog zezanja u Srbiji može odlično da se živi. To je za mene bila, sad se moderno kaže, inicijalna kapisala za stand up komediju. Onda počnete da učite o stand up komediji, vrsti kritičkog humora, koja je nastala, gle čuda, kao i mnogo druge stvari u Americi......jer ne zaboravite, Amerikanci su glupi, a mi smo najpametniji. I nije dovoljno samo da ste duhoviti u vašem kraju, getu, selu, ulici, ukoliko želite da budete stand up komičar, bitno je da shvatite šta je suština ovakve vrste komedije. Naravno, osim što joj je cilj da nasmeje publiku, vrlo je bitno da priča ima lični pečat komičara, koji će bar u jednom trenutku naterati publiku da se zapita i preispita o svemu što su čuli. Dakle sarkazam, odnosno ironija, je veoma poželjna u ovoj vrsti komedije.Možda će bolje zvučati kroz primer.....
U jednom delu mog nastupa ja pričam o srpskoj kinematografiji 60-tih i 70-tih godina, odnosno o njihovom predstavljanju sexualnog čina između muškarca i žene koji zvuči ovako nekako.....
U pauzi cepanja drva, muškarac ulazi u trošnu kuću, zatiče ženu kako uplašeno kuva, zadiže joj suknju, obavlja svoj deo posla bez i jedne reči i vraća se na posao s drvima, dok žena seda za trpezarijski sto, glabajući, uz suze, batak koji je ispekla neposredno pre ulaska Alfa mužjaka.....jer...šta ona ima da kuva baš u trenutku kad je njemu sinulo da mora se reši tog životinjskog nagona? Pa šta je trebalo....da je pita možda??
Ako protumačite da sam ženomrzac i da podržavam nasilje i rodnu neravnopravnost.....edukujte se malo o stand up komediji, raširite svoje vidike, pa dođite da se smejemo zajedno. Inače širenje vidika nije korisno samo zbog stand up komedije, dobro je i za vas kao jedinku, ali i za čitavo društvo u Srbiji, koje je zdravo koliko i prosečna sedamdesetogodišnja bakica.
A da, zašto Pink? Televizija je jedini način(u svetu i internet) da promovišete ono u čemu mislite da ste dobri, naravno ukoliko želite da vas prati širok auditorijum. Nažalost televizija isto tako proizvodi i promoviše osobe niskog morala i intelekta, ali to nije moja stvar....ne upoređujem sebe sa ljudima koji nisu dorasli dostojanstvu prosečnog čoveka, uvek se ugledam na one mudrije i pametnije, a hvala Bogu ima i takvih- završava svoju priču Olman.
I taman kad sam pomsila da će Srbija ove godine ostati i bez iskopanih kanala i pobranih malina… predstava se završila… I to ti je ta stand up komedija…uf… jaka stvar… a da li me mlađani Olman uspeo uveriti da su čuvanje baba, pranje posuđa i slično unosniji poslovi… od zabavljanja naroda i preko potrebnog smeha pokazaće vreme ili nevreme… ipak je posle zakucanih 38 stepeni pala i kiša… smeha… sa aplauzom ili bez… prosudite sami…